DELOVANJE MISLI
Trgovci koji su napravili knjigu i film 'Tajna' (The Secret), u skladu sa svojom drevnom praksom, nisu izneli celu tajnu, ostavili su nedorečenu tajnu o pravom načinu delovanja 'Tajne'. Izneli su samo svetovan deo 'Tajne' dok ezoteričan nisu ni spomenuli, a bez njega Tajna ne deluje.
Tajna pravog delovanja 'Tajne' je u misaonim frekvencijama, odnosno u odgovarajućem stanju svesti.
Delovanje 'Tajne' ima duhovan aspekt do kojeg dopiru samo retki pojedinci. Duhovno je ono što nadilazi pojedinca i ličnost, što individuu povezuje sa celinom, sa Apsolutnim. Otkada je čoveka i sveta to se povezivanje sprovodilo praksom asketskog pročišćenja i meditacije u kojoj svi individualni sadržaji uma nestaju, i s njima sama iluzija individualnosti, ili Ego. Samo tada je čovek sjedinjen sa Apsolutnim. On je to oduvek i bio, ali sada je to otkrio i u celini svesno učestvuje jer je svesno poništio iluziju egoičke individualnosti koja je stvarala privid razdvojenosti individue od celine, koja je Bog ili Apsolut.
Mi smo uvek sam Apsolut, ali u svojoj suštini, ili bitku. Na najdubljim i najfinijim područjima svesti. Na površini, u svakodnevnom umu, na javi koju sada vidimo oko sebe, mi smo porobljeni individualnim sadržajima uma koji nam daju privid odvojenosti od celine. Taj privid doživljavamo kao stvarnost u kojoj živimo. Toliko smo identifikovani sa tim prividom odvojenosti da smo nemoćni da delujemo kao celina i koristimo isti potencijal stvaranja kao Apsolut, što nam s pravom pripada jer ništa ne može biti različito od Apsoluta i njegovih potencijala, pa ni mi sami. Delujemo samo sa ono malo fizičke snage koju imamo u telu i sposobnostima uma, ograničenog čulima i uslovljenog svim individualnim sadržajima i utiscima koje smo sakupili, kojih se grčevito držimo, ili su nam nametnuti kao javno mnjenje, propaganda, 'naučni' zakoni, tabui, religijska verovanja ili sofisticirani implanti.
Prevedeno na praktičan jezik, ovo znači da moć delovanja imamo utoliko veću ukoliko delujemo sa dubljih nivoa svesti (theta ili alfa), a manju ukoliko smo na površnim (beta) frekvencijama. Jer na najdubljem nivou smo jedno sa svim, a u površnom, svakodnevnom umu smo nemoćni pojedinci.
Misli imaju egzaktno izmerenu moć delovanja. One su najfinije akitvnosti u nama, i budući najfinije, one pripadaju najfinijim frekvencijama samog bića ili Apsoluta. Tu je i najveća moć delovanja jer se sav stvaralački proces kreće od finijeg ka grubljem, dok ne postane opažen čulima.
Razlika u frekvencijama misli ili nivou njihovog delovanja ogleda se u svakodnevnim iskustvima po tome da li se ostvaruje ono o čemu mislimo ili se dešava upravo suprotno, u iskustvu sinhroniciteta misli i događaja, ostvarenja 'kletvi' ili 'uroka'.
Misli uvek deluju.
Mi svojim mislima delujemo na sebe i svoju okolinu, odnosno na buduće, ali i
prošle događaje. Samo to radimo haotično i nismo ni svesni efekata naših misli.
Šta to znači?
(1) Prvi je kada mislima izazivamo događaj, ali u
varijanti suprotnoj od one kako razmišljamo. To je ono što narod zove
'urok'. Kada o nečemu grčevito mislite, o nekom budućem događaju, onda ubrzavamo
njegovu energiju događaja i pravimo suprotnost – neće se destiti ili će se
desiti suprotno.
Zašto suprotno?
Da bi vam bilo jasnije ono sa čime ćemo se upoznati moram vam prvo predstaviti
jedan novi model iz fizike čestica nadsvetlosnih brzina inženjera i filozofa
Gorana Marjanovića.
Kako se na slici vidi, imamo dve strane. Levi deo je (kvazi) realnost koju poznaje naša nauka - dakle energije i brzine do "granice" brzine svetlosti, što je osnovni postulat teorije relativnosti. I desni deo dijagrama - zovemo ga "nehercijanski" - koji je potpuno 'inverzan' onome što nauka smatra realnim i jedino mogućim. U našoj realnosti je sve obrnuto. Dakle nehercijanska realnost je 'ogledalska slika' ovog našeg 'ovde' i zato 'tamo' sve funkcionice obrnuto. Kao što se vidi, energija objekta koji ubrzava – smanjuje se i praktično za beskonačno veliku brzinu postaje nula - deluje paradoksalno, ali je tako. (http://www.beotel.yu/~gmarjanovic/srindex.html)
Ako je energija ubrzana trebalo bi da se
događaj pojača? Ali neće, jer kako se i vidi iz modela - prelazi u više
frekvencije i ide iza ogledala. Postaje nehercijanski objekat – a to je za nas
ogledalska slika. Znači obrnuta.
Dakle, bitno je kako mislimo – ako mislimo hercijanski (levi
deo grafikona), ili kako je većina ljudi navikla da misli, (beta talasi,
svakodnevni, aktivni ili relativni um), intenzivno razmišljanje pojačava
energiju sve dok je ne dovede u nehercijanski deo (desni deo)
gde se smanjuje. I izrasta u svoju suprotnost. U takvom obliku ide
"gore" gde menja okolinu. Šta znači to 'gore'? Sve naše misli deluju preko
nehercijanske strane do onog dela univerzuma, ili astrala, ili 'hronike akaša'
(ima mnogo pojmova za to) koji kreira buduće događaje, u stvari putem naših
misli pravi 'program' koji mi posle koristimo i živimo naše živote baš po tome.
Zato kažemo da je nehercijanska realnost 'ogledalska slika' ove naše realnosti,
ali 'tamo' sve funkcioniše obrnuto. Drugim rečima, od svega ispadaju samo prazne
predstave i ubeđenja koja nas ubuduće uslovljavaju, ali nemaju učinka na
istinsku promenu stvarnosti.
Moramo se ovde malo zadržati još na
pitanju vremena, jer uopšte nije svejedno koliko dugo
razmišljamo o nečemu.
Fizičar Marjanović je svojevremeno dao jedno lepo poređenje. Zamislite
Slona i miša na klackalici. Mogli bi biti u ravnoteži, teoretski i
praktično Samo vam treba dovoljno duga klackalica. Strana sa mišem mora biti
mnogo, mnogo veća. E sada zamislite da je klackalica vreme koje na svojim
stranama drži jednake količine energije (mase) i sve je izbalansirano. Ali ako
sa jedne strane skratimo klackalicu moramo pojačati energiju (masu) da bi i
dalje bili u ravnoteži. Dakle, što je vreme kraće, energija će biti veća.
Imaćemo slona. Ako na drugoj strani produžujemo vreme, tu energija (masa) mora
biti sve manja i manja – odnosno onaj naš miš će biti sve manji i manji i na
kraju će otići u svoju suprotnost.
Treba imati u vidu da je Priroda iz praktičnih razloga stvorila taj razmak u vremenu tokom kojeg je potrebno da se nešto ostvari iz misaone namere u konkretan rezultat, iz dva razloga: prvo, život bi bio nemoguć kada bi se misli trenutno ostvarivale, nastao bi haos, i drugo, potreban je period utvrđivanja individue u toj stvarnosti u kojoj zaslužuje ono o čemu misli ili što namerava - utvrđivanja zbog sazrevanja same individue u vezi onoga što namerava i što radi, i zbog zakona karme, po kojem ima stvari koje nam nikako ne pripadaju iako ih želimo, ili su neprikladne iz nekih objektivnih razloga.
(2) Drugi način delovanja mislima je kada putem njih izazivamo događaj, ali u varijanti tačno kako smo razmišljali. Kako smo i želeli. Tako svesno kreiramo svoj život. Događaji se ređaju upravo onako kako smo želeli.
To je teško za prosečnog čoveka, koji nije vežbao da postigne određeni 'način razmišljanja', ili određanu frekvenciju misli s kojom može istinski da deluje na okolinu. Ako koristimo takav, nehercijanski način razmišljanja, onda nema suprotnosti. (Naše misli su u energijama sa desne strane grafikona). Sva energija ide direktno „gore“. Da bi nešto bilo zapovest, da bi moglo da menja budućnost, ili prošlost, misao mora da dođe u nehercijanski deo, jer samo onda deluje na univerzum. Jer ako se misli u levom delu, dok postane zapovest, ona se izokrene, ali ako se misli u desnom delu, onda je to odmah takva zapovest.
Zapovest je zapravo odgovarajuća frekvencija neke energije. Svekoliko stvaranje i delovanje bića započinje da se odigrava na najfinijim frekvencijama (ili višim dimenzijama, po ezoteričnom učenju) koje u našem mozgu odgovaraju theta, a zatim i alfa talasima. Da bismo bili aktivni učesnik u zbivanju moramo svoj um dovesti u te najfinije frekvencije opšteg procesa zbivanja.
Onaj ko je dobro razumeo do sada rečeno, ispravno će se zapitati: Znači li to, da ako „zapovesti“ šaljem sa niske frekvencije, npr. alfa stanja, to se ostvaruje? A ako šaljem sa uobičajenih dnevnih frekvencija našeg mozga, to se potentizuje u suprotnost ili ne ostvaruje?
Baš tako! Jednostavno proanalizirajte vaše misli kada vam se dogodilo da su bile zapovesti. Svakome se to ponekad desi. To su bili trenuci kada smo delovali, osećali i mislili celim bićem, svesno (beta) i nesvesno (alfa i theta talasi). I potrudite se da zadržite to svoje stanje. Sigurno je da se tu radi o nehercijanskom razmišljanju.
Primenite način razmišljanja iz modela 2. U stvari mi to često radimo spontano i krajnje nesvesno. Brinemo se o negativnim stvarima i na nivou podsvesti, na dubljem nivou uma i frekvencija, naše je razmišljanje zapovest. Razmišljamo nerecijanski i to deluje. Tako je sa svim neprijatnostima koje nam se dešavaju. Zato mnogi podvlače značaj pozitivnog načina razmišljanja. A sada vidite i mehanizam zašto je veoma važno da ne mislimo ništa loše. Tada to loše i privlačimo.
Kao što je već rečeno, od starine jedini način dolaženja i delovanja na najdubljim nivoima bića bila je i ostala praksa asketskog pročišćenja i meditacije. Nije dovoljno samo misliti i zaključivati tome, jer sve su misaone aktivnosti samo u površnom umu. Potreban je indirektan metod dolaženja iza misli, do samog Apsolutnog bića u nama koje uvek deluje u svemu i ima sav potencijal delovanja. Zato je nužan rad na sebi putem discipline meditacije kojom se stiče objektivno znanje.
Kada to steknete, pogledajte dokumentani film 'Tajna' (sa prevodom na srpski) i moći ćete da ostvarite svoje ispravne namere bolje od ovih trgovaca koji sa puno tačnih detalja govore o tome u filmu. Bez tog objektivnog znanja i nadilaženja iluzija o sebi, da je po njima, svaki ego-manijak koji odgleda ovaj film ili pročita knjigu mogao bi da ostvaruje svoje glupe želje i nastao bi haos u svetu.
To se ne dešava.