(16.1.2011)
Iako se sânkhya smatra srednjovekovnim skolastičkim sistemom, pojmovi na kojima se ona zasniva mnogo su stariji i nalaze se u osnovi učenja Veda, koja su zapisana oko 600. god. pre n.e., a dotle su se od 1500. god. pre n.e. prenosila usmenim putem. U njima je začetnik sâmkhye, Kapila, već legendaran, i on se pominje kao 'prvorođeni mudrac' (rši). Stoga je ovo, što je do nas dospelo kao sânkhya, samo ostatak najstarijeg indijskog sistema spoznaje. Po svemu sudeći on svoje korene ima u predvedskom dobu i nije arijevskog porekla, kao ni yoga koja je proistekla iz sânkhye.
Nije preterano reći da se cela indijska filosofija zasniva na pojmovima koji se nalaze u sânkhyi, samo što se u ostalim učenjima naglašavaju ovi ili oni njihovi aspekti. Sânkhya je u osnovi celokupne (ne samo) indijske duhovnosti zato što se zasniva na fundamentalnoj diferencijaciji puruše i prakrti. To su dva osnovna pojma sânkhye. Ovo razlikovanje je osnova za spoznaju bivstvovanja kakvo jeste i, samim tim, za čovekovu samospoznaju.
Sânkhya je predstavljana kao dualistički sistem zato što se zasniva na tumačenju ova dva pojma, puruša i prakrti, i razjašnjavanju njihovog odnosa, ali to, kao što ćemo videti, nije sasvim opravdano.
Prakrti je univerzalno polje iz koga nastaje sve što biva kao priroda ili univerzum. Reč prakrti znači 'pra osnova' ili 'pra tvar'. Iz nje nastaju sve 'materijalne' kao i psihološke pojave kakve su nam poznate, a i one koje nisu. Unutar nje se odigrava relativna spoznaja subjekta (ega) naspram objektivnog sveta. Subjekat i svet objekata su samo kategorije unutar prakrti, kojih ima 23. Prakrti sadrži ne samo fizički univerzum, već i njegove više, suptilnije, energetske dimenzije koje su u drugim tradicijama poznate i kao astralni ili 'nebeski svetovi' u koje duše odlaze posle smrti, gde 'žive bogovi' ali i demoni. Dakle, sve što jedan religijski um može da zamisli pokriveno je pojmom prakrti. Zato sânkhya nije religija jer daje širi kontekst u kome je svaka religijska ideja uopšte moguća. Prema tome, već sama prakrti sadrži u sebi sve postojeće, sve moguće suprotnosti i dualističke odnose.
Puruša stoji naspram prakrti kao duh neuslovljenosti koji je omogućava. On je ona sloboda koja omogućava da biće postoji, a da nije tek ništa. On nije tvorac prakrti, posebno ne u mitološkom judeo-hrišćanskom shvatanju stvaranja, nego čista neuslovljenost koja omogućava sámo postojanje kao takvo. On ne omogućava postojanje nekim delanjem u tom cilju, već samim svojim prisustvom. On je transcendentni Bitak. On je izvor svesti s kojom se spoznaje sámo postojanje. Kada čovek prepozna bivstvovanje kakvo jeste, on prepoznaje duh koji ga omogućava i potpuno nadilazi (transcendira) i to kao svoju apsolutnu suštinu. Stoga reč puruša znači 'Čovek'. Čovekovo telo je samo organski pogodno mesto u prirodi u kome boravi Bitak (ono je 'čuvar Bitka', ili tubitak - kako bi rekao Hajdeger), i puruša u sânkhyi predstavlja čovekovu duhovnu suštinu koja je upravo transcendentni Bitak.
Čovekova suština je duh koji omogućava samo postojanje prirode, koji transcendira biće uopšte, a pre svega naše telo i um. Od svih vizija smisla čovekovog postojanja, ova je najsmelija i najveličanstvenija - u toj meri da će moći šire da bude prihvaćena tek u daljoj budućnosti.
Transcendencija bivstvovanja, njegovog lanca uslovljenog življenja i umiranja, predstavlja okosnicu svih duhovnih tradicija i religija. Ali, svuda je ona izneta u različitim, često indirektnim, simboličnim i mitskim oblicima, ili kao ideja vaskrsenja. Nigde ova fundamentalna ontologija nije tako jasno pogođena i izražena kao čista ontološka diferencija u sânkhyi, još u samom osvitu ljudske civilizacije kada je, po svoj prilici, Kapila živeo. Naime, iako je i u ostalim sistemima, religijama i filosofijama postojala težnja ka transcendenciji, čovekova suština i smisao tražili su se u nekim modifikacijama samog bića, u prakrti, u njegovim čulno iskustvenim ili natčulnim oblicima postojanja (koji su se u tu svrhu proglašavali 'božanskim') - jedino su se u sânkhyi oni smelo i jasno prepoznavali u duhu koji omogućava sâmo postojanje kao takvo u celini, u duhu iz koga izvire i kome teži cela prakrti, u puruši. Stoga je sânkhya najstariji i najtemeljniji model diferencijacije svesti na ovom svetu. Jedino u sânkhyi je duh koji sve omogućava direktno identifikovan kao čovekova suština – bez ikakvog verskog ili filozofskog izobličavanja.
SADRŽAJ:
UVOD U SĂNKHYU ... Razlikovanje prirodnog i duhovnog ... Arhajski model razlikovanja bića i Duha ... Religioznost i sistem sânkhye …. Alhemija prirode i savremenost sânkhye … IME I POREKLO …PURUŠA … PRAKRTI … Uzročnost … Emanacija … Gune … Prâna … DIMENZIJE PRIRODE …Oblikovanje prostorvremena … Oblikovanje dimenzija … Oblikovanje tela … TANMĂTRĂ … Neorganska bića … Prirodna neorganska bića … Veštački stvorena … Božanska bića … Vanzemaljska bića … Hibridi ljudi i neljudi … Demonizam i doktrina probuđenja … Rezime i ukratko o demonizmu i Novom dobu …Tanmâtrâ i maha-bhűtâni u savremenom dobu … INDRIYĂNI … SEDAM STANJA … Sedam „stanja svesti” … Sedam nivoa religioznosti … Syâdvâda … Ji đing … AHAM-KĂRA … Princip individuacije ili uobličavanja … Ličnost … Volja ili namera … Điva – individualna duša … Sedam faza buđenja ličnosti …MAHAT-BUDDHI … Probuđenje kao inverzija spoljašnjeg i unutarnjeg … KAIVALYA … Osvešćenje tela ... Sabranost pažnje na dah … Osnovni položaji tela … Svi pokreti … Odvraćanje od tela …Osnovni elementi tela … Osvešćenje osećanja … Osvešćenje opštih stanja uma … Osvešćenje uzroka nastajanja svakog pojedinog sadržaja (svake misli) … Pet prepreka … Pet vrsta prianjanja za bivstvovanje tela …Šest unutarnjih i šest spoljašnjih osnova čula … Sedam činilaca probuđenja … Četiri osnovne istine o bivstvovanju … Rűpa-dhyânam … Plodovi … Arűpa-dhyânam … PRILOG - Tekstovi klasične sânkhye …Išvarakršna: Sânkhya-kârikâ … Kapila: Sânkhya-sűtrâ
Sankhya karika i Sankhya Sutra
Prevod i prikaz tekstova klasične sankhye
O tome zašto astrologija uopšte postoji i kako deluje
Istorija Galaksije, Zemlje i čoveka
Jedna sasvim drugačija slika sveta
Klasični tekstovi i detaljna uputstva savremenih monaha
*************************************************************************************
Originalni tekstovi Sankhye:
J. R. Ballantyne: The Samkhya Aphorisms of Kapila
Samkhya Karika of Isvara Krsna
with The Tattva Kaumudi of Sri Vacaspati Misra
K. P. Bahadur: The wisdom of Sankhya (Sutra)
Sankhya je teorijska praosnova svakog učenja o čovekovom oslobođenju. Joga sutre su Sankhya u praksi i iznose jedinu pravu suštinu meditacije.
Patanjđalijeve Joga sutre su "Biblija za meditante", apsolutno neophodne svakome ko namerava da medititra, ko već medititra i onome ko misli da je već savladao meditaciju. Samo ovde može saznati suštinu i svrhu prave meditacije.
Joga sutre su najznačajnije delo na svetu koje iznosi ljudsku suštinu i praksu za njenu aktuelizaciju. Nigde nije tako objektivno i precizno u reči pretočena suština ljudskog duha i svrha ljudske egzistencije kao u teorijskim postavkama Sankhye, i nigde nije tako precizno dato rešenje za ostvarenje smisla egzistencije u samom čoveku. Od svih sistema koji pokušavaju da promene i usavrše samog čoveka, a ne bave se vanjskim promenama, Patanjđalijeva Joga, koja se zashiva na Sankhyi, je najobjektivnija i najčistija od svih skretanja u vanjske projekcije, u simbolično, mitološko i ritualno. To je čista nauka Duha primenjena u čoveku.
