OVDE JE UGLAVNOM SVE
ŠTO JE PAMETNOM ČOVEKU POTREBNO DA SE RASPAMETI
****************************************************************************************************
NAJPRE SPOZNAJTE KO STE:
APSOLUT KOJI KROZ ČOVEKA USTANOVLJAVA
JA SAM TO - Šri Nisargadata Maharadž 11.9.2011
DA BISTE MOGLI DA SE PROBUDITE
Priroda Božanskog je apsolutna, što znači potpuno neuslovljena i sveobuhvatna, ono što sve sadrži, omogućava i sve jeste.
Ništa ne može biti izvan ili različito od apsoluta.
Zato ni mi nismo i nikada ne možemo biti ni izvan, niti različiti od Božanskog. Mi smo njegov svesni subjekt.
Apsolut i svesni subjekt su jedno.
Samo to je Stvarnost. Sve drugo su iluzije i snovi.
Ako zbog nekih iluzija ne možete da budete neposredno ta Stvarnost, moraćete da idete (prividno) zaobilaznim i dužim putem: putem meditativne discipline, ispravnosti i objektivnog znanja.
Patanjđali - Izreke o jogi (22.1.2012)
Patanjđalijeve Joga sutre su "Biblija za meditante", apsolutno neophodne svakome ko namerava da medititra, ko već medititra i onome ko misli da je već savladao meditaciju. Samo ovde može saznati suštinu i svrhu prave meditacije i duhovnosti.
Joga sutre su najznačajnije delo na svetu koje iznosi ljudsku suštinu i praksu za njenu aktuelizaciju. Nigde nije tako objektivno i precizno u reči pretočena suština ljudskog duha i svrha ljudske egzistencije kao u teorijskim postavkama Sankhye, i nigde nije tako precizno dato rešenje za ostvarenje smisla egzistencije u samom čoveku. Od svih sistema koji pokušavaju da promene i usavrše samog čoveka, a ne bave se vanjskim promenama, Patanjđalijeva Joga, koja se zasniva na Sankhyi, je najobjektivnija i najčistija od svih skretanja u vanjske projekcije, u simbolično, mitološko i ritualno. To je čista nauka Duha primenjena u čoveku. Patanjđali je suštinu duhovnosti i religioznosti izrazio na naučan način. Savremena nauka tek danas otkriva istine o čoveku i svesti koje je on opisao tako davno. Zapravo, u tim vremenima, pre oko 5 hiljada godina, duhovnost je i bila samo nauka i praksa: joga. Tek kasnije je degradirana u religijske kultove, mitove i prakse sa dolaskom Veda na indijski potkontinent. Vede predstavljaju degradaciju i propast duhovne prakse koja se razvijala pre toga kod starosedelaca u dolini Inda, a ostala je delimično očuvana i specifično prikazana samo u tradiciji đaina, jogina i budista, kao doktrina probuđenja, ili pobede nad nesvesnim uslovljavanjem.
Ta degradacija je zatrla čistu praksu čovekovog probuđenja, i donela procvat religija i teologija, od hinduizma do judeo-hrišćanstva.
**********************
Čovek je evolucija. Ne samo da se čovek razvija, on je sredstvo same evolucije: on je evolucija. Strahovita odgovornost je u tome, i puno radosti također, jer to je veličina čovekova. Materija je početak, Bog je kraj - materija je alfa tačka, Bog je omega tačka. Čovek je most - materija prolazi kroz čoveka i pretvara se u Boga. Bog nije objekat i Bog ne čeka negde. Bog se razvija kroz vas; Bog postaje kroz vas. Vi transformišete materiju u Boga. Vi ste najveći eksperiment koji je stvarnost napravila. Mislite na veličinu toga, i setite se odgovornosti takođe.
Mnogo zavisi od čoveka, ali ako mislite da ste već to ostvarili jer imate oblik čoveka, tada ste pogrešno upućeni od vašeg uma. Samo imate oblik; vi ste samo mogućnost.
Stvarnost tek treba da se dogodi, i vi joj morate omogućiti da se dogodi. Vi imate otvoren susret sa njom.
To je sve što joga predstavlja: kako da vam pomogne da se pomaknete uvis prema omega tačci gde se sva vaša energija ostvaruje, transformiše - gde se sva materija pretvara u Božansko.
Joga je skicirala celo putovanje, celo hodočašće čovekovo - od seksa prema samadhiju, od donjeg, animalnog centra, muladhara, prema najvišem centru, samom vrhu, vrhu evolucije, do Božanskog: do sahasrare. (Osho)
**********************
Čovek je rođen da nadiđe prirodu (prakrti) u Duhu (puruša) koji sve omogućava. Nije rođen da bude deo prirode kao sva ostala živa bića. Čovek je sámo nadilaženje prirode. Pojavne prirode. Zato čovek ne nalazi svoj ishod i utočište nigde u svetu, ni u čemu spoljašnjem. Zato se to nadilaženje događa u njemu, kao ostvarenje njegove suštine. Božanskog. Cela priroda traži svoj ishod u njemu. Sámo prisustvo naših transcendentalnih duša u materiji navodi materiju da se alhemijski oblikuje prema Duhu. Zato se spolja, oko čoveka, to nadilaženje odražava kao ovladavanje svetom u vidu materijalne kulture, tehnike i civilizacije. Sama projekcija svesti duše je ono što vidimo kao "materijalizacija" i "svet". Da naša duhovna suština nije transcendentalna naspram prirode, ne bi bilo tog privlačnog dejstva niti svesti. Svest i život počivaju na toj razlici između pojavne prirode i transcendentalnog Duha. Čovek je spajanje i premošćavanje te razlike.
Put ispravnosti
Svako ko se ikada probudio morao je proći samo putem ispravnosti kakav je ovde detaljno opisan
Onaj ko se probudi razumeće šta je ovde rečeno
zato što je ovde rečeno apsolutno sve
Mala dopuna uz knjigu: Iz perspektive Božanskog cela emanacija kosmosa i individualnih duša i njihova evolucija, u vidu mineralnog, biljnog, životinjskog i ljudskog isksutva, ne događa se u vremenu niti u prostoru. Sve je to trenutni čin imaginacije Božanskog. Sve duše su Jedno u Božanskom. Zato su svi aspekti iskustava svesti duša već ujedno prisutni svuda oko nas i u nama kao mineralni, biljni, životinjski i ljudski oblici bivstvovanja. Svi svetovi nastaju u imaginarnom trenutku. U sadašnjem trenutku. Iluzija individualnih duša je da se njihovo postojanje odvija tokom vremena i eona reinkarnacija. Ta projekcija vremena je zapravo san. Tako izgleda iz perspektive čovekovog uma. Iz perspektive Božanskog to je trenutni čin, imaginarni čin, koji se stoga nikada objektivno nije ni dogodio. Bezvremeno Božansko jedinstvo jedina je stvarnost, a sve drugo je iluzija. Zato što je to tako, buđenje je uvek moguće, i ništa drugo osim probuđenja nije moguće niti je potrebno.
Jedini pravi uvod u duhovnost
Huang Po: UČENJE O PRENOŠENJU DUHA
Jedino pravo prenošenje duha
Sve što se o doktrini probuđenja može znati relativnim umom,
pre meditativne prakse i samog probuđenja
Kada ste ono što jeste, tada
Tišina govori - Ekhart Tol
... i otkriva sve, ovde i sada.
Ali, nikada ne brkajte sadašnji trenutak sa njegovim sadržajem.
Vi ste svest koja omogućava sve što je ovde i sada, a ne ono što se događa.
Drugačije rečeno, upoznajte
Moć sadašnjeg trenutka - Ekhart Tol
Budni, ili ono što jeste, možete biti samo sada.
Vreme je način na koji živite u snu.
Ali, ne možete vi biti svesni sadašnjeg trenutka.
Vi postojite samo u iluziji vremena, a sadašnjost je bezvremena.
U božanskoj stvarnosti sadašnjeg trenutka vi nestajete.
Tada ono što sve omogućava postoji kroz 'vas'.
VI TO VEĆ JESTE, ALI DA BISTE I SVESNO BILI TO ŠTO JESTE,
POTREBNA JE PRAKSA I JOŠ OBJEKTIVNOG ZNANJA.
NIJE DOVOLJNO BITI SVESTAN SEBE.
TREBA I ZNATI ŠTA JE TO.
Sve postoji u više dimenzija.
Naše biće je od svih njih sačinjeno, njihov je odraz i oličenje.
I naše se buđenje stoga odigrava kroz više dimenzija.
Od presudne je važnosti znati na kojoj se nalazimo i u kakvom smo procesu trenutno.
Da ne bismo lutali - a sve konfuzije oko samospoznaje i 'oslobođenja' nastaju usled takvog lutanja - potrebno je da znamo: PSIHOLOGIJU EZOTERIČNOG
Samo tada ćemo moći da na ispravan način
odnosno sva naša uslovljavanja
i samo tada ćemo zaista znati šta je buđenje.
U tome nam donekle može pomoći ostala literatura
*****************************************************************
Tabula Smaragdina
Corpus Hermeticum
Opomena duši
PREVEDENO
OVDE JE REČENO APSOLUTNO SVE O DUŠI
DOBRIM LJUDIMA KOJI ZNAJU ŠTA JE SUŠTINA DOBROTE
Smaragdne tablice Tota Atlantiđanina - prevedeno
Najveća priča ikad ispričana, autentična istorija Atlantide koja dokazuje da su ljudi deca Svetlosti. Pisac ovog teksta, koji ima vezu sa Velikom belom ložom koja deluje sa sveštenicima Piramide, bio je upućen da povrati Velikoj Piramidi drevne tablice. Pre nego što ih je vratio data mu je dozvola da ih prevede i vrati kopije mudrosti ugravirane na tablicama. To je urađeno 1925. godine, a 1940. g. data je dozvola da se deo štampa. Ova knjiga je posebno interesantna po tome što još od 1940 godine, kad je objavljena, detaljno govori ono što danas iznose David Icke i Stewart Swerdlow. Ponajviše u osmom poglavlju.
NAJVAŽNIJE DELO PRAVOSLAVNE DUHOVNOSTI
KOJE SUŠTINU BOŽANSKOG POGAĐA VEĆ U NASLOVU
SUŠTINA PRAVOSLAVLJA JE U SAOBRAŽENJU I OČUVANJU ČOVEKOVE DUŠE
U IZRAZU NEUSLOVLJENE LJUBAVI I DOBROTE KOJOM BOG SVE OMOGUĆAVA,
IZRAZU S KOJIM JE ČOVEK NAJBLIŽI BOGU
BIO JE ŽIVO OLIČENJE BLAGODATI DUHA SVETOGA I DOBROTOLJUBLJA. NJEGOVA DETINJA PROSTODUŠNOST I SKRUŠENA BLAGOST POKAZUJU KAKO IZGLEDA I GOVORI ONAJ KO SE ZAISTA SJEDINIO SA DUHOM SVETIM. DOK NE VIDIMO TAKVOG ČOVEKA NE MOŽEMO DA ZNAMO ŠTA JE TO I DA LI JE UOPŠTE MOGUĆE NA OVOM SVETU. OVDE GOVORI O TOME KAKO SVOJIM MISLIMA STVARAMO SVOJ ŽIVOT I SVE PRIVLAČIMO, JER JE BOŽIJA ENERGIJA SVEPRISUTNA I MI SMO NJENO OLIČENJE, O STALNOJ MOLITVI U SRCU, STALNOJ DUHOVNOJ VEŽBI...
NEOPHODNE SVAKOME
Jakob Beme: O natčulnom životu
Jakob Beme: O istinskom odstupanju
Sv. Dionisije Areopagit: O mističkom bogoslovlju (31.7.2010)
Meister Eckhart: Knjiga božanske utehe - traktati i propovedi
*****************************************************************
Dr Michael Newton: Putovanje duša
Dr Michael Newton: Sudbina duša
Sve o dušama i reinkarnaciji, životu i smrti, na osnovu sećanja iz hipnotičke regresije, istinitih priča svedoka sa seansi hipnoterapeuta. Smrt je ovde opisana kao buđenje iz sna i iluzije života, gotovo isto kao što je opisano i duhovno probuđenje u advaita vedanti i budizmu.
Iako je smrt buđenje od iluzije života, to prirodno dato buđenje ne traje dugo i čovek ponovo zapada u san novog života - osim ako se za života svesno ne probudi i čista, transcendentalna svest postane njegovo trajno svojstvo.
U skladu sa izrekom iz Katha upanišade gde Yama, bog smrti, kaže Naćiketasu: "Ako brahmana koji je atman, čovek ne spozna ovde pre raspada tela, utelovljava se u stvorenim svetovima. ...Što je ovde (ovaj svet) to je tamo (drugi, božanski svet); što je tamo, to je ovde. Ko u tome vidi razliku, taj susreće smrt u smrti (preporađa se). …nema ovde nikakve razlike. Ko ovde vidi razliku, taj ide iz smrti u smrt. ...Kada se ovde na zemlji raseku svi čvorovi srca, smrtnik postaje besmrtan - dotle seže učenje " (II-1, 4.10,11,15).
Knjiga koja će sasvim sigurno promeniti svačiji pogled na svet, na najbolji mogući način jer će mnogi prepoznati ovde iznete informacije iz sopstvenog iskustva, kao što sam ih ja prepoznao - na osnovu svojih vantelesnih iskustava, susretima sa svojim vodičem (opisano u Predgovoru knjige Sankhya) i preminulima (u napomeni br. 60 knjige Sankhya).
Sadržaj: Smrt i odlazak; Vratnice duhovnog svijeta; Povratak kući; Premještena duša; Orijentacija; Prijelaz; Smještaj; Naši vodiči; Početnička duša; Duša srednje razine; Napredna duša; Izbor života; Izbor novog tijela; Priprema za polazak; Ponovno rođenje.
Video prilog o knjizi - Na rubu znanosti - Putovanje duša
Intervju sa saradnikom Michael Newton-a
Nezavisna potvrda hipnotičke regresije u prošle živote
Pored drugih važnih informacija, ovde se na početku i pri kraju filma (44:45) prikazuje istraživanje sa hipnotičkom regresijom u prošle živote, kao i sposobnost hipnotisanog da vidi iskustvo duše druge umrle osobe (36:45) u Institutu za izučavanje čovekovog mozga (Sankt-Peterburg).
Iako judeo-hrišćanstvo uči da ne postoji reinkarnacija, prema crkvenim dogmatičarima, i nekim svetim ocima rane hrišćanske crkve, duša nastavlja da uči i nakon smrti tela. Nema nikakvog razloga zašto ne bi nastavila da uči u novom životu i na ovom svetu, ne samo na "onom". Nema apsolutno ničeg negativnog u pogledu reinkarnacije, to je pozitivan, logičan i prirodan pogled na život i razvoj svesti kroz iskustvo uzročnosti i svrhovitosti.
Onaj ko ne veruje u reinkarnaciju, ne veruje ni u dušu, jer, po njegovoj logici duša nije postojala pre rođenja, i ne može postojati ni posle smrti tela. To je materijalistički stav. U smrtnom telu ne može nastati besmrtna duša. Ako je duša postojala pre rođenja postojaće i nakon umiranja tela, i to se zove inkarnacija. I ne postoji nijedan logičan ni duhovan razlog zašto se inkarnacija ne bi ponavljala, kao reinkarnacija. Uostalom, očigledno je da jedan život nije dovoljan da duša stekne božansku zrelost, mnogi ljudi žive monotonim i skromnim životima, a mnogi i umiru mladi. Priroda i sadržajnost života i iskustava svakoga od nas pokazuju da njegova uzročnost ne može biti ograničena samo na ovaj jedan život. Složenost i svrsishodnost biološkog života suviše su veliki da bi služili samo jednom životu sačinjenom od prehrane, spavanja, rada i umiranja. Sve ukazuje na širi kontekst, na višu perspektivu u kojoj je ljudski život u fizičkom telu samo jedna epizoda i deo.
Ako bi neki đavo hteo da zarobi ljudsku svest, onda bi upravo uveo takvo verovanje: da ne postoji reinkarnacija. Time bi svest duše zatvorio u samo jedan život bez perspektive, i tako joj razvio strah i mentalitet roba.
Nažalost, na takvom mentalitetu se zasnivaju sve judeo-hrišćanske institucije.
Crkva je zabranila verovanje u reinkarnaciju zato što je to povezano sa principom karme, vernici bi tada odgovornost za svoje spasenje tražili u sebi i svojim postupcima i tako bi se izgubio neprikosnoveni autoritet crkve, a taj autoritet crkva sama sebi daje tvrdeći da je spasenje moguće samo kroz njenu institucionalizovanu dogmu. Time bi se takođe srušila i temeljna dogma crkve da su ljudi iskonski grešni, samo zato što su ljudi, a ne zato što su nešto loše učinili. Dogma o iskonskom grehu celog čovečanstva je zapravo program za kontrolu uma putem usađivanja krivice, straha i mentaliteta roba.
(Postoji i verovanje da razlog crkvene zabrane verovanja u reinkarnaciju ima drugi aspekt, a to je da se izbegne situacija koja postoji u Indiji, gde ljudi žive u bedi večito se nadajući boljem životu u budućnosti. S uverenjem da je ovaj život jedini ljudi su više motivisani da rade i stvaraju bolje uslove. To nije tačno i zasniva se na pogrešnom tumačenju reinkarnacije. Upravo je vera u reinkarnaciju vezana za karmu, odnosno rad i rezultate rada, za odgovornost prema svojim postupcima ovde i sada, jer će se neodgovornost odraziti i na budućnost, ponavljaće se sve dok se ne promenimo. S druge strane, verovanje da je ovaj život jedini potpuno odvaja čoveka od svoje odgovornosti i sve svodi na strah i zavisnost od višeg autoriteta koji daje i kontroliše život, a crkva je davno postala ne samo posrednik već i sam taj autoritet.)
Duše, zapravo, imaju jedan život, ali taj se život sastoji iz mnogo inkarnacija, isto kao što se zemaljski život sastoji iz mnogih dana i noći, spavanja i buđenja. Naš ovozemaljski život je mikrokosmičko oličenje mnogo većeg života duše.
Buđenje duše je u ovoj knjizi posvedočeno kao vaskrsenje ili povratak Božanskom Izvoru. Tada više nema preporađanja. Reinkarnacija, dakle, nije bezlično preporađanje i večno vraćanje istog, već svrsishodan rast ka ostvarenju u Božanskom. To konačno ostvarenje postiže se , jer je fizički svet suma svih ostallih viših svetova, podloga njihovog ostvarenja, i jer je ovaj život mikrokosmos svih ostalih života.
Tek nakon svedočenja iznetih u ovoj knjizi, da je fizički život samo tvrdi san u koji namerno i svrsishodno zapadaju duše, dok svojim većim delom (sa preko 50% svoje energije) ostaju u trenscendentalnom Božanskom svetu, postaju jasniji mnogi iskazi o duhovnom probuđenju kao što su od Ramane Maharšija, da oslobođena duša (điva mukta) spoznaje da nije ni rođena, niti umire, da je za nju život u telu drama koju igra kao glumac; Nisargadate da smo mi to Božansko koje zamišljamo spolja; Adi Šankare o svetu kao snu i iluziji; Gaudapade da nema razlike između jave i sna i da je naše Sopstvo (atman) iznad svih stanja; Buddhe da se jedino treba probuditi i ništa drugo.
Osho: Smrt - najveća izmišljotina (možda najbolji opis istorodnosti iskustva meditacije, buđenja i umiranja)
Mi se u suštini ne rađamo niti umiremo, naše duše su sve vreme "gore" u Božanskom svetu. Ovaj život, koji nam izgleda odvojen od Božanskog, samo je naš tvrdi san, polje Matriksa u kome učimo o svim mogućnostima izražavanja i doživljavanja. Ne sećamo se sebe zato da bismo ga potpuno doživeli. Kada ga potpuno objektivno doživimo onda se sećamo sebe i vidimo da smo nerođeni i nedotaknuti ni sa čim od ovog sveta, isto kao kada se budimo iz sna i nismo više dotaknuti sadržajima koje smo sanjali.
Kada u ovom svetu zapadnemo u san, odlazimo na kratko u astralni svet koji automatski projektuje sadržaje našeg nesvesnog da bismo ga osvestili.
Kada naša duša u Božanskom svetu zapadne u san, odmah se nađemo u fizičkom svetu ("rađamo" se kao čovek) koji automatski projektuje okolnosti (karman) koje svojim sadržajem ukazuju duši na odgovornost za svest o sebi kao Božanskom Duhu.
Kao što u snu možemo da se probudimo i imamo lucidni san ili projekciju astralnog tela, tako možemo da se probudimo i na javi, da celu egzistenciju vidimo kao san i svoju besmrtnu suštinu. To je svrha meditacije.
Biti u fizičkom svetu budan kao u lucinom snu, početak je velikog buđenja duše.
Na ovom iskustvu nastalo je čuveno pitanje Čuang Cea: 'Da li sam ja čovek koji sanja da je leptir, ili sam leptir koji sanja da je čovek?'
Slično je uvideo i sufi mistik El Gazali: "Ljudi na ovom svetu spavaju, a kada umru, probude se."
U procesu umiranja mi prolazimo kroz iste stupnjeve koji se doživljavaju pri višim stanjima meditacije. Već je Plutarh govorio: "U trenutku smrti duh doživljava isto što i oni koji su inicirani u velike misterije."
Na tome se zasniva iskustvo mistika koji kažu da umreti za života jedini je način da se spozna Bog.
Koliko je duša nesvesna sebe, toliko je u fizičkom svetu; fizički svet postoji zbog te nesvesnosti kao što astralni postoji zbog naše vezanosti za sadržaje snova. Naši svakodnevni snovi nam pokazuju u malome ono što se zbiva u velikom planu duše: koliko smo identifikovani sa sadržajem sna, toliko smo u snu. Koliko je duša svesna sebe (kao transcendentalnog Sopstva) toliko fizički svet za nju nestaje i samo Božansko ostaje kao ona sáma.
Fizički svet je opredmećena ili materijalizovana nesvesnost. On je potreban kao podloga za projekciju slike, ideje ili namere Božanskog da se izrazi kao individualna duša.
San ovog fizičkog sveta je samo veći i tvrđi od naših malih svakodnevnih snova. Takođe zbog svoje inertne prirode fizički svet ima i svojstvo da bude zajednički činilac više duša, ne samo individualno područje kao naši astralni snovi. Učenje duša ne može da bude samo individualno, već i uzajamno. Zato se "rađaju" u zajedničkom svetu. Fizički svet je kolektivni san duša.
I to je cela priča koja se krije iza svih aluzija o čovekovoj besmrtnosti, duhovnosti, duhovnom probuđenju, vaskrsenju ili prosvetljenju.
Sve drugo je samo još jedan san u snu.
*****************************************************************
Karlos Kastaneda
Druga knjiga: Odvojena stvarnost
Sedma knjiga: Unutrašnji oganj
Jedanaesta knjiga: Točak vremena
Dvanaesta knjiga: Aktivna strana beskraja
Armando Tores - Susreti sa Nagualom
Predavanja i razgovori sa Karlosom Kastanedom
Neophodno svakome ko misli da je upoznao Kastanedino delo
Florinda Doner: Biti u sanjanju
Taiša Abelar: Prelazak čarobnjaka
Kastaneda sa svojim sinom i ... suprugom (?!)
Sa uobičajeno glupim i lažljivim komentarom od strane BBC-a
Kaže da mu je Don Huan jednom rekao: "Mali si i ružan kao stenica. Za tebe je jedina pomoć da postaneš slavan."
To je još jedan dokaz da je Don Huan bio stvarna ličnost, jer inače ispada da je Kastaneda sve knjige napisao da bi namirio svoje komplekse i da je to indirektno priznao u gornjoj izjavi.
Njegove knjige su same po sebi dokaz da nisu takvo delo.
*****************************************************************
Džejn Roberts: SETOV MATERIJAL
*****************************************************************
Jedino što nedostaje ovim ispravnim stavovima jeste disciplina sa kojima se ostvaruju
*****************************************************************
Bringers of the Dawn - Barbara Marciniak
Navodne poruke priimljene od Plejadijanaca.
Vrlo inspirativna knjiga sa tačnim informacijama.
Jedan od najboljih prikaza Zakona privlačenja.
Nastavak "Smaragdnih tablica Tota Atlantiđanina" o ljudima kao Sinovima svetlosti. Jedan od najboljih opisa Sinova tame ili Reptila, o dobru i zlu kao izrazu slobodne volje.
Iako je neki smatraju za Nju-ejdž propagandu, ova knjiga to uopšte nije. U njoj je dat najoriginalniji i najtačniji koncept ljudske duše koliko sam ja uspeo da prepoznam u sopstvenom iskustvu.
Urađena je nova lektura i korektura teksta.
Barbara Marciniak - Porodica svetlosti
Nastavak 'Donosioca novog svitanja'
*****************************************************************
Don Miguel Ruiz: Četiri sporazuma
Osnovni principi buđenja
Eva de Vitray-Meyerovitch: ANTOLOGIJA SUFIJSKIH TEKSTOVA
Susfizam potiče od drevnih ljudskih rasa iz vavilona i atlantide, pre nastanka reptilskih hibrida. Da bi se to drevno znanje o samospoznaji zatrlo i lažiralo, reptilski hibridi iz Vatikana stvorili su islam koji je pripojio i iskrivio učenje sufija i pobio mnoge sufi majstore koji su ostali dosledni drevnoj tradiciji. Ona je tako čista i jaka da se može videti i u ovim ostacima iskrivljenim islamskim programiranjem
*****************************************************************
OSNOVNA LITERATURA
ŽAN BODRIJAR: SIMULAKRUMI I SIMULACIJA
M. Elijade: Istorija verovanja i religijskih ideja
C. G. Jung: Čovek i njegovi simboli
C. G. Jung: Psihologija i alhemija
Umetnički prikaz psihologije i alhemije u najbojem prevodu.
Prvi deo je egzoteričan, a drugi ezoteričan.
Radoslav Katičić: Stara indijska književnost
Kapitalno delo
Čedomil Veljačić: Razmeđa azijskih filozofija
Kapitalno delo
Sarvepali Radakrišnan: Indijska filozofija-tom I
Period veda; Prelaz na upanišade; Filozofija upanišada; Epski period; Materijalizam; Pluralistički realizam đaina; Etički idealizam ranog budizma; Epska filozofija; Teizam Bhagavad-gite; Budizam kao religija; Škole u budizmu
Sarvepali Radakrišnan: Indijska filozofija-tom II
Nyaya, Vaišešika, Samkhya, Patanđalijev sistem yoga, Purva-mimansa, Vedanta-sutra, Šamkarin sistem advaita-vedanta, Ramanuđin teizam, Teizam kod šaiva, šakta i vaišnava
Kapitalno delo
Filozofija upanišada - D. Pajin
Eseji o indijskoj meditativnoj tradiciji
Kratko i jasno o svemu
Mandukja upanišada Sa najboljim komentarom
Atma puđa upanišada Sa najboljim komentarom
Yoga Vašištha
Astavakra samhita
(29.7.2010)
Mirča Elijade: Joga - besmrtnost i sloboda
The Vedanta-Sutras with the Commentary by Ramanuja
Atmabodha; Bhađa govindam; Četiri svojstva; Dakšinamurti stotra; Pokretačka snaga dela; Predanost guruu; Traganje za učiteljem; Dragulj razlikovanja;
Najbolji prikaz advaita vedante u savremenom dobu:
Swami Narayanananda - Tajne kontrole uma
Swami Narayanananda - Kundalini Shakti
Swami Narayanananda - Univerzalna religija
112 Šivinih tehnika meditacije po Vigyana Bhairava Tantri je 5000 godina star drevni indijski tekst o meditaciji. U formi je dijaloga između Boga Šive i žene mu Parvati. Ovaj tantrički tekst je ostavio svoj uticaj od Tibetanskih meditacijskih škola do sufi redova. Obuhvata iskustvo meditacije iz svih mogućih aspekata.
ELIMINISANJE MRAKA NEZNANJA
Od Devetog Kar-ma-pa Wang-ch'ung dor-je-a Beru khyenize Rinpoche-a
Prevod i analiza Vatulanatha sutre
Vatulanatha sutra spada u tradiciju kašmirskog šaivizma, a nastala je u XIII veku. Trinaest sutri (niski) vezuju se uz Vatulanathu, a komentar za Anantašaktipadu, ali ni o jednom ni o drugom autoru se ništa ne zna. Sutre i komentar predstavljaju sažeto izlaganje učenja o nenadanom probuđenju u sistemu trike (tj. kašmirskog šaivizma).
Zapis o spoznaji Duha
O najboljem putu
U najboljem prevodu i najboljem komentaru
Najvažnija knjiga na našem jeziku o budizmu.
Potrebno je malo uputstvo. Veljačić, možda zbog tereta svog filozofskog obrazovanja, pogrešno prevodi budistički izraz ćittam kao "svest". Tačan prevod je um i umni sadržaji, mišljenje. Zbog te greške u nekim Budinim govorima ispada da treba dokinuti samu svest kao takvu, a ne transcendirati um i mentalne sadržaje, što je u duhu jogičke tradicije i pre Bude (vidi Patanjđali: Izreke o jogi, I, 2-3) a na koju se Buda oslanja na svoj originalan način.
Čedomil Veljačić: Pjesme prosjaka i prosjakinja
Rana budistička poezija koja govori sve što pravi monasi imaju da kažu
Rada Iveković: Rana budistička misao
Problem sopstva i apsoluta u ranom budizmu
Ovde je potrebno malo upozorenje o interpretaciji budizma Valjačića i Rade Iveković.
Oni atman (pali: atta) prevode kao čovekovo trajno sopstvo. Zatim navode Budine govore o tome kako to ne postoji ni na koji način.
Atta (atman) se kod budista i kod đaina povezuje sa đivom, životnim principom, individualnim nosiocem života, pa je otuda jasno da se pod atta (sopstvo) u budizmu misli na Ego i fizički um, a ne na transcendentalno Sopstvo. Kada govori o nepostojanju atta (atma) ili sopstva, Buddha uvek nabraja sve psihofizičke oblike onoga sa čime možemo da se identifikujemo, počinje od tela pa završava do najfinijih aspekata uma, sve sačinioce bića (prakrti - ona zahvata i više, onostrane dimenzije, pa se ti sačinioci u tim govorima poništavaju kao nepostojani na ovom svetu kao i na onom).
I zaista, Buddha je razotkrio sve sačinioce bića (prakrti) kao nepostojane i prolazne i kao anatta, ne-sopstvo, stalno naglašavajući da "to nije moje svojstvo, to nisam ja" za sve što je od prakrti, od tela do uma.
Ali Buddhino učenje ide srednjim putem (ili putem iz središta, tj. potpune neutralnosti od svih stanovišta, odnosno, potpune objektivnosti), ono ne naglašava ni stav o transcendentalnom Sopstvu (negira i vedantinsku metafiziku jedinstva atman-brahman) jer bi se time postigao kontraefekat, čovek bi umislio da ima ono što još nije aktuelizovao, postignuće bi se tako fino lažiralo. To je velika prevara koja je uspela u svim drugim religijama i duhovnim učenjima, osim taoizma (dobro ju je objasnio J. Krišnamurti u delu "Duh i sloboda"). Da bi se čovek potpuno obmanuo u pogledu postizanja Božanskog, treba mu samo dati gotovog Boga u vidu neke njegove "objave" i crkve.
To je sve
stvoreno da bi se postigao kontraefekat.
S obzirom da su budističke (i druge istočnjačke) tekstove na evropske jezike
prevodili isključivo jezuiti i njihovi masoni, tvorci svih judeo-hrišćanskih
crkava, kao i da oni drže pod potpunom kontrolom sisteme akademskog obrazovanja,
nije daleko od pameti da je njima Buddhino učenje "prirodni i najveći
neprijatelj" te da su oni odgovorni što se danas misli da Buddha zagovara "nepostojanje duše" da je "budizam religija bez duše". Oni su naglasak u prevodu
pojma atta (atman) lukavo i neprimetno stavili na svo sopstvo koje čovek može
imati, i kao utelovljeni Ego, i kao transcendentalno Sopstvo ili duša, iako se
tu radi o sopstvu kao điva, tj, životnom principu, funkciji prakrti.
Tvrdnje i o postojanju i o nepostojanju duše bile bi netačne i u neskladu sa suštinskim Buddhinim učenjem o Srednjem putu, između svih jednostranih stanovišta (između eternalizma
i nihilizma).
U skladu s njim, on nije tvrdio ni o postojanju ni o nepostojanju ničega, pa ni duše čovekove, već je upućivao na napuštanje svih stanovišta i suprotnosti koje um može da zauzme i na praksu objektivnog osvešćenja i postojane pažnje na sve sačinioce bića (prakrti), od najfinijih pokreta uma, preko svih osećaja do najgrubljih fizičkih dela (četiri uporišta pažnje: na telo, osećaje, opšta stanja uma i svaki pojedini sadržaj uma). Budizam je samo praksa buđenja, bez ikakvog stanovišta.
Drugi pogrešno interpretirani pojam je ćittam, ili svest. Tu se izvorno misli na misaonu svest, um i sadržaje uma, a ne na čistu svest kao ishod i uslov samoga postojanja. Ta greška je posebno vidljiva kod Veljačića jer kod njega ponegde ispada da je ideal probuđenja ostati bez svesti, da je utrnuće ili nibanna "dokinuće same svijesti". To je apsurd. Radi se samo o transcendenciji sadržaja svesti, a ne same svesti kao takve. Kako bi to uopšte bilo moguće osim kao nekakvo samoubistvo svesti? Ako je svest uslov budnosti i probuđenja, u čemu je Buddhina budnost ako nema svesti? Na to upućuje i etimologija same reći ćittam koja ukazuje na očitavanje, spoznavanje, tj. funkcije uma.
Razumevanju razlke između uma i svesti može pomoći sledeća analogija: um je "organ mišljenja" kao što je lampa na stolu, a svest je nevidljiva ali neophodna električna energija s kojom ta lampa svetli.
Ovo sve treba
imati u vidu dok se čitaju akademski tumači budizma.
Najvažniji aspekt Budinog učenja koji govori o tome kako se objektivni svet sastoji samo od imena i obličja koja proizvodi naš um.
Do istog otkrića došli su i savremeni fizičari, ali ne znaju šta da rade s tim.
Budizam - palijski kanon,
preveden
Suština budizma je meditacija.
Suština prave meditacije jeste psihička objektivnost i uvid da nismo ništa od stvorenog bića (prakrti, ni telo, ni osećaji, ni sadržaji uma, niti sam um), već da smo izvor čiste svesti koja omogućava um, biće i samo postojanje kao takvo (puruša).
Ona započinje razlikovanjem sadržaja svesti od same svesti, od samog postojanja, a to znači ustanovljenjem onoga ko je svestan.
Završava se kada spoznamo sebe kao onoga koji sve stvara; tada postajemo jedno i sa svim stvorenim, jer sve i jeste samo jedno. Postajemo njihovo jedinstvo zato što je čovek ukrštanje onoga koji sve stvara i svega stvorenog. Oni samo u nama mogu biti svesno sjedinjeni. Mi smo njihovo oličenje. Oni zadobijaju svoje oličenje kroz nas. Zato je taj krst tako težak.
Suština meditacije je samo u mirovanju. Zato se ona izvodi sedeći mirno. To je zazen meditacija (Šikan-taza).
Meditacija je biti mirniji od svega što se zbiva i kreće: od misli, osećaja i tela. Biti svedok svega.
Samo tako dolazimo do uvida da nismo ništa što se zbiva već smo ishod i smisao sveg zbivanja, jer ishod je u svesti - 'ja jesam'.
Priroda se kao ogledalo saobražava prema Duhu. Kao što iz Duha (Božanskog)
proizilaze individualne duše (koje se inkarniraju da spoznaju sve aspekte
Božanskog dok ne spoznaju Sebe kao
sámo Božansko koje sanja da je individualna duša - i u tom smislu, u probuđenju, individualne
duše ne postoje)
tako paralelno i u prirodi postoji proces individuacije iskustava oblikovanja i
opstanka kroz mineralni,
biljni i životinjski svet. Vrhunac tog oblikovanja s
prirodne strane je čovekovo telo.
Taj proces individuacije prirode je điva.
Čovek je kombinacija duha i materije (puruše i prakrti). Materijalni deo pokriva proces individuacije sve do životinjskog i primitivnog ljudskog oblika. To se zove Điva (život, životni princip, individualni nosilac života).
Istinska ljudska duša dolazi odozgo, od transcendentalnog Duha. Ona se spaja sa fizičkim telom, đivom, (principom individuacije u prirodi), koja
se razvila od najprostijeg prirodnog oblika do ljudskog fizičkog tela. I ta kombinacija čini čoveka kakav nam je poznat na ovom svetu.
Ali to spajanje duše sa telom ne uspeva uvek potpuno, i ne prolazi bez problema,
ponekad karakter i temperament tela nadjača uticaj duše. Ne može se sve
predvideti i u tome je prostor za jačanje slobodne volje. Taj sukob i
neravnotežu svi u sebi osećamo kao ambivalenciju nagona i duše.
U suštini, duša dok je inkarnirana u telu ne radi apsolutno ništa. Ona je tu samo nemi svedok. Sve radi telo (prakrti) i um koji je deo tela. Zato je suština meditacije u razlikovanju Sebe kao nepokretnog prisustva ovde i sada, od svega što se kreće i tako stvara privid vremena, od najfinijih pokreta uma do najgrubljih kretnji tela. Taj rad prirode/tela zavisi od toga koliko je svest duše o sebi aktuelna, taj rad iskušava tu svest o Sebi da ojača u svim mogućim aspektima i iskustvima i da prevaziđe identifikaciju sa telom i umom.
Kaže se u klasičnim tekstovima sankhye da prakrti deluje pod privlačnim dejstvom puruše, sve u njegovu korist, kao što se mleko luči za tele. Kako to praktično izgleda? Tako što sve čini prakrti, a samo je privlačna snaga za njeno delovanje od puruše, od Duha, od nas. Samo prisustvo Duha, puruše, navodi prirodu da se materijalizuje i saobražava. Mi smo zamislili neki pokret tela, a prakrti/telo ga je izvelo. Ako smo mi kao puruša nesvesni svoje autentičnosti, onda smo identifikovani sa prakrti, sa telom i mislimo da mi to činimo, da smo mi telo i da mi pokrećemo telo, da mi činimo dela. Pa čak i da telo pokreće i uslovljava nas. Da je kretanje (zbivanje) realno u tom smislu. A mnoga kretanja/dela prakrti čini automatski, po svojoj inerciji, kao nasleđe i pod spoljnim uticajima (astrološkim, namerenim od nekih drugih svesnih entiteta...).
Tako se identifikujemo sa telom i sa vremenom, sa celom prakrti. U stvarnosti mi se uopšte ne krećemo, mi smo čista svest a sve deluje pod njenim privlačenjem, tj. sva se prakrti saobražava pod privlačenjem svesti koja je od Duha, od puruše, koji je nepokretan svedok zbivanja, transcendentalan, neuslovljen i bezvremen.
Koliko smo nesvesni ovog zakona privlačenja toliko smo nemoćni da ga svesno upotrebimo. Ovo je suština iluzije i neznanja, zbog ovoga se iznova inkarniramo sve dok ovo ne shvatimo.
To je svest o Sebi koju treba negovati u vipasana meditaciji.
Ovaj oslobađajući uvid moguć je samo iz najdublje meditacije gde se jedino iskušava transcendencija tela i uma.
Transcendencija
tela i uma se događa kroz svest o prostoru.
To je lepo objasnio
Lama Anagarika Govinda u "Tibetanskoj mistici"
(strana 131-142): "Naša svest određuje vrstu prostora u kom živimo.
Beskonačnost prostora i beskonačnost svesti su identične. U momentu u kom
biće postaje svesno svoje svesti, postaje svesno prostora. U momentu u kom
ono postaje svesno beskonačnosti prostora, ostvaruje beskonačnost svesti."
Posebno je važno kako je to Šesti patrijarh Hui Neng objasnio na strani 133.
Slično je i Gurđijev govorio, da budemo svesni celog sebe spolja, kao da se
snimamo kamerom. To su ključne stvari u vežbi. To zapravo više i nije vežba,
već sámo buđenje.
Kada se u tome utvrdite onda više ne doživljavate sebe kao da postojite i
krećete se u
svetu, nego ste uvek apsolutno nepokretni, a ceo svet (uključujući telo i
um) se zbiva, kreće i okreće oko vas. Tako budni doživljavaju svet.
Meditacija počiva na tri principa:
Prvi princip je u tome da kada je um miran, neispravna gledišta nestaju sama od sebe. Sve iluzije same spadaju sa nas kada smo mirniji od njih. Jer sve aktivnosti su od prakrti. Tako se sama otkriva naša izvorna, bezvremena, prava priroda, puruša.
Ako na neki drugi način pokušavamo da uklonimo iluzije ili dosegnemo našu pravu prirodu, onda je to uvek aktivnost našeg uma i ega. Tako se samo vrtimo u krug unutar sadržaja uma.
Drugi princip je da mi već jesmo ono najviše, Božansko, Stvarnost, što kroz um težimo da postanemo ili bar spoznamo. Um nam samo neprekidno stvara iluziju da to nismo, da smo odvojeni. Zato sve što je potrebno jeste biti miran i smiriti um. Ovde i sada. Zato se u meditaciji radi samo o buđenju, a ne o objektivnom dostizanju nekog stanja kojeg nismo imali.
Treći princip se odnosi na etiku. Da bi um bio prirodno miran, najpre mora telo da bude mirno. Dakle, radi se o istinskom smirenju celog bića, a ne nekom delimičnom, privremenom i prisilnom mirovanju. Da bismo se doveli u tako mirno stanje, neophodno je imati čist i ispravan život. To su yama i niyama u i Sila, Osmostruka staza u budizmu. Bez čistog i ispravnog života nema smirenja. A bez smirenja nema probuđenja.
Joga ima osam delova: Yama (regulisanje ispravnog i zdravog odnosa sa drugim ljudima i svetom oko sebe, tu su na prvom mestu nenasilje i bezuslovna ljubav);
- tek tada je moguća niyama (regulisanje ispravnog i zdravog odnosa sa samim sobom, disciplinovan život);
tek tada je moguća asana (smirenje tela, regulisanje odnosa sa telom i samim položajem za meditaciju);
- tek tada je moguća pranayama (regulisanje svoje životne energije jer smirenje uma i daha, osvešćenje energetske aktivnosti, je uzajamno, bez njihove ispravnosti nije moguća meditacija);
- tek tada je moguća pratyahara, (prvi okret ka unutarnjem Sopstvu i spoznaja potrebe za nezavisnosti od spoljnjeg sveta, objektivan odnos prema svim čulnim objektima);
- tek tada je moguća dharana (usredsređenost i posvećenost jednom cilju, meditaciji); tek tada imamo jedno Ja i jedan cilj na kome radimo ("magnetski centar" o kome uči Gurđijev)
- tek tada je moguća dhyana (meditacija, povremeno iskustvo samadhija, Sopstva ili čiste budnosti za vreme dok sedimo u vežbi meditacije)
- i tek na osnovu svih prethodnih koraka moguć je samadhi (ishod meditacije koji nije povremen već je trajno i bezvremeno stanje ostvarenja Sopstva u svim aspektima života).
Ovi etički i fiziološki preduslovi za meditaciju i duhovno ostvarenje se u Novom Dobu sistematski potiskuju i negiraju kroz popularisanje Nju Ejdž sekti i raznih "tehnika" meditacija i "spiritualnih tehnologija".
Ljudi danas ne mogu mirno da sede u meditaciji. Uzrok tome je potpuno poremećen život u čoveku i među ljudima. To remećenje se nad ljudima sprovodi planski i sistematski, i preko medija, obrazovanja i politike stalnih ratova i sukoba, i putem otrova u hrani, vodi i lekovima. Zato im se kao spasonosno rešenje nude nove tehnike, sve brže, bolje i lakše, s kojima nije potreban napor i žrtvovanje kao u starim vremenima, a još manje etički kodeks.
Zato je ovde dato detaljnije
Šta je meditacija i kako se meditira - kratko i jasno
DETALJNA PRAKSA KAKO SE MEDITIRA
(23.1.2012)
KOMPILACIJA SVIH POTREBNIH TEKSTOVA SA SVIM UPUTSTVIMA
Obavezno pročitati pre bilo kakvog razmišljanja o meditaciji.
Ako već imate neku 'tehniku' meditacije - onda je još obaveznije.
Obavezno pročitati pre bilo kakve pomisli o prosvetljenju.
Ako već imate neko 'prosvetljenje' - onda je još obaveznije.
Temeljni princip probuđenja koji mora biti ispunjen da bi probuđenje zaista bilo probuđenje, a ne samo još jedan vaš san u snu.
Osnovni uslov za meditaciju je:
biti ovde i sada bez ikakvih koncepata i očekivanja, i razlikovati samu svest kao čisto prisustvo, kao prostor u kome je sve drugo moguće, od svih oblika i sadržaja svesti.
Vrlo je važno pažljivo odgledati celo ovo predavanje jer su ovde na najjednostavniji način rečene najvažnije stvari
Izuzetno lep video o meditaciji sa odličnim uputstvima za početnike
Link za direktno gledanje filma
Provodim vreme, vežbam vipasanu
Kako vipasana meditaciju praktikuju i zatvorima u Indiji
(torrent)
Budistička meditacija za početnike - video
Šravasti Dhammika, theravada budistički monah i duhovni vođa Buddha Dhamma Mandala Society, izlaže osnovne principe budističke meditacije. Kako se pripremiti za vežbanje, sa kojim mentalnim stavom prići vežbanju, kako meditirati i koje rezultate od svega toga možemo očekivati, šta je svesnost, kako se proširuje...
(dole desno su nastavci)
Link za direktan download celog predavanja
Budistička meditacija za napredne
Buddhaghosa: Path of Purification - Visuddhimagga (engl.)
Iako je TM, knjiga odlično prikazuje osnovne principe meditacije onima koji još nisu počeli da meditiraju, ali nameravaju
KOJU TREBA DA ZNATE KAKO MEDITACIJOM DA OSTVARITE SVE U ŽIVOTU
ZAKON PRIVLAČENJA
*****************************************************************
FUNG JU-LAN: ISTORIJA KINESKE FILOZOFIJE
Lao Ce: Tao Te Đing (5 prevoda)
Ji Đing - program za postavljanje pitanja
Carol Anthony: Vodič za Ji Đing
Dobri komentari za početnike
Huang Po: UČENJE O PRENOŠENJU DUHA
Lu Kuan Ju
Prevod dela, sa predgovorom i napomenama, "Tajne razvijanja suštinskog bića i besmrtnog života" (Hsin Ming Fa Chueh Ming Chih), taoističkog učitelja Čao Pi Čena, rođenog 1860. godine
SAVETI ZA OČUVANJE I TRASFORMACIJU ENERGJE
Džon Blofeld: Put do besmrtnosti
Taoistička alhemija životne energije
M.Čia M.Vin: Taoističke tajne o ljubavi
Negovanje i transformacija muške seksualne energije kroz Tao
Vežbe za kontrolu životne energije
Vlady Stevanovitch: Chi, put energije
Jedna od najboljih knjiga o upoznavanju i aktiviranju chi-a
Svami Maheshvarananda
Sve o čakrama
Svami Satjananda Sarasvati
Sve o buđenju kundalini
I nemojte samo da čitate o jogi:
Demonstracija chi-a:
*****************************************************************
D. T. Suzuki / E. From: Zen budizam i psihoanaliza
Zen danas - klasični i novi tekstovi
Jasutani - roši
Detaljna uputstva o zazen meditaciji
Japanska haiku poezija - Vladimir Devide
*****************************************************************
TVRDA FILOZOFIJA
MARTIN HAJDEGER: BITAK I VRIJEME
Izvor umetničkog dela; Doba slike sveta; Hegelov pojam iskustva; Ničeove reči: 'Bog je mrtav'; Čemu pesnici?; Anaksimandrov fragment
MARTIN HAJDEGER: PUTNI ZNAKOVI
Napomene o Jaspersovoj 'Psihologiji pogleda na svet'; Fenomenologija i teologija; Iz poslednjih marburških predavanja; Šta je metafizika?; O suštini razloga; O suštini istine; Platonovo učenje o istini; O suštini i pojmu prirode u Aristotelovoj 'Fizici'; Pismo o humanizmu; K pitanju o bivstvovanju; Hegel i Grci; Kantova teza o bivstvovanju
MARTIN HAJDEGER: MIŠLJENJE I PEVANJE
Prevladavanje metafizike; Načelo identiteta; Onto-teo-loško ustrojstvo metafizike; Građenje, stanovanje, mišljenje; Stvar; Helderlin i suština poezije, »...pesnički stanuje čovek...«; Jezik; Reč; Put ka jeziku
G. V. F. HEGEL: FENOMENOLOGIJA DUHA
*****************************************************************
KRATAK KURS IZ ASTROFIZIKE I KOSMOLOGIJE
Stephen Hawking: Kratka povest vremena
David Bohm: Uzročnost i slučajnost u savremenoj fizici
Istraživanje paralela između savremene fizike i istočnjačkog misticizma
Michael Talbot: Holografski svemir
Lynne McTaggart: Eksperiment Namere
Ako je sve energija, ko dovršava njeno oblikovanje u konkretne fizičke pojave?
Svesni subjekt svih pojava: mi, naša namera, volja, svest.
Popularan prikaz najdubljih teorijskih i eksperimentalnih otkrića fizike
Problem posmatrača i svesti: materijalne stvari postoje samo kada ih posmatramo
Ajnštajnova teorija relativnosti - najveća teorija zavere
Ali ona je bila neophodna da se na osnovu nje postavi Teorija velikog praska koja se tako lepo slaže sa Biblijskim mitom o stvaranju. Staroj priči trebalo je dati harizmu 'naučnog'.
Ajnštajn je zapravo bio običan klovn u rukama Jezuita koji sve vreme diktiraju celom svetu kako će se nauka 'razvijati' i šta je 'naučno' a šta nije. Za one neupućene koji to još ne znaju: Jezuiti danas, kao i vekovima ranije, kontrolišu sve bitne naučne institucije u svetu. Nauka je pod njihovom strogom fašističkom diktaturom, a "naučna istina", akademsko znanje i obrazovanje svode se na Gebelsovu (tačnije Jezuitsku) propagandu po kojoj svaka laž koja se mnogo puta ponavlja sa visokog, autoritativnog mesta, postaje istina.
Iako se u ovoj knjizi govori da iza Ajnštajna stoje cionisti - što je pogrešno, stajali su Jezuiti, a cionisti su samo njihovi pijuni u svetskoj zaveri - knjiga lepo prikazuje pozadinu promocije svetog Ajnštajna. Suština njegove promocije bila je da se zataška i iz nauke ukloni postojanje etra, kao temeljnog činioca fizičkih pojava, kako je to Nikola Tesla pokazao i dokazao, kao i značaj i uticaj samog Nikole Tesle.
Teorija Velikog praska nije samo apsurdna i imbecilna sama po sebi, nego je 'naučno' sredstvo da se ljudi održe u trodimenzionalnoj iluziji linearnog vremena. Tako bivaju zarobljeni u čulnom svetu i uslovljenom umu.
Nebulozna i sama sebi protivurečna Teorija relativnosti trebala je da sakrije taj zatvor prividom 'relativnosti svega', da čovek ne primeti da su ga zatvorili u čulni kavez materijalnog uma, nego da je sve 'relativno', što bi trebalo da znači i 'slobodno' - iako niko pojma nema šta to tačno znači.
Svemir zapravo nastaje iz samog sebe, iz svojih suptilnijih dimenzija, sve vidljivo nastaje iz nevidljivog, materija se stvara iz nematerije i zato Zemlja i sva nebeska tela rastu.
Zahvaljujući rastu cele Zemlje nastali su kontinenti kakve danas vidimo - a ne od infantilne izmišljotine o 'Pangeji' koja ni sama sebe ne može da održi.
Nikola Tesla je u Herald Tribuneu 1935. napisao: ''Kondenzacija primarne supstance se odvija konstantno, po dokazanom merilu, jer ja sam to utvrdio eksperimentima koji odaju bez ikakve sumnje da sunce i druga nebeska tela stalno rastu u masi i energiji te da u konačnici moraju eksplodirati vraćajući se primarnoj supstanci.''
Zemlja raste: istraživanja geologa i literatura
Predavanje James Maxlow-a o geološkim dokazima rasta zemlje
Poslednje što fizičari mogu da nam kažu:
Sve je energija
Električni svemir - Konačno su otkrili pranu! Sve astrofizičke izmišljotine i bauci za malu decu ('crne rupe', 'pulsari', zvezde kao hidrogenske bombe itd.) nestaju kada se u naše viđenje kosmosa uključi struja.
Priroda stvarnosti - Svest je u osnovi holografskog univerzuma i sam čin osvešćenja stvara ono što se osvešćava, od božanskog do našeg čina kao svesnog subjekta. Konačno su otkrili sebe!
Naravno, samo teoretski.
Jer nisu praktičari meditacije.
Da jesu, uvideli bi da božanska svest stvara svet KROZ um svesnog subjekta.
Izvan uma Božansko je sam Apsolut kao Jedno u kome ne postoji ništa po sebi i za sebe (izdvojeno).
Izvan uma kosmos je ono "ništa" o kome govori apofatička teologija, ili šunjata u budizmu.
Svaki oblik, vreme i prostor, postoje isključivo KROZ UM svesnog subjekta u onoj meri u kojoj čovek nije svestan Sebe. Koliko je nesvestan, toliko se fizički svemir projektuje izvan njega.
Ne samo kao njegovo tumačenje, ne samo na subatomskom nivou u eksperimentima, u kojima je primećeno dasámo prisustvo posmatrača, ljudi, izaziva pojavu čestica, koje su inače bez njihovog prisustva talasi energije, nego i kao božanska moć stvaranja uvek i svuda oko nas. Sve materijalne i stvorene stvari koje vidimo oko nas postoje zbog nas, zbog svesnog subjekta, kako to tvrdi Jači antropički princip (SAP). Zapravo, kada smo neodgovorni i nesvesni sopstvenih misli, one se trenutno projektuju izvan nas kao fizički univerzum da bismo ga na taj način postali svesni.
Kako bi Đaini rekli: fizički svemir je izlučevina (bolje reći: projekcija) naše karme.
Fizičari znaju da je sve informacija, ali ne znaju kako se informacija pretvara u materiju. Odgovor je ovde izrečen: svesni subjekt je onaj činilac zbog kojeg se informacija pretvara u materiju. Zapravo ne 'pretvara', već prikazuje samom subjektu kao materija.
Zato stanje svesti subjekta odlučuje kakav će svet videti: da li materijalan na javi, ili nematerijalan u snu, ili neće videti ništa ako je nesvestan.
Pre ljudi, svesni subjekti su bile zvezde.
One su na kosmičkom planu uticale da se stvori materija u obliku planeta.
Planete su zatim kao svesni subjekti uticale da se materija još finije oblikuje u životnu energiju u sav živi svet, zavisno od svog položaja i odnosa sa drugim planetama. Povezanost tog mikro i makrokosmičkog uticaja pokazuje nauka astrologije.
Na kraju ljudi kao individualne duše su najfiniji privlačitelji koji izazivaju sve događaje koje vidimo kao ljudski svet iskustava.
Pre zvezda, sama božanska energija je bila svestan subjekt kao Puruša.
Ona je to i sada, samo što je preuzela najfinije individualno oličenje kao čovekovo Sopstvo, iskustvo 'Ja jesam'.
Zato se energija samo u prisustvu uma, pod njegovim uticajem, ponaša kao materija i poseban oblik. I pod tim uticajem postoji sve što vidimo.
Zato um može da deluje na materiju.
Zato deluje Zakon privlačenja.
Zato svi prosvetljeni govore da je kosmos u nama i da nismo različiti od Boga.
Prosvetljen čovek je sâm Bog kao ličnost.
*****************************************************************
JE NAUKA KOJA NAM OTKRIVA KAKO SMO SAČINJENI OD ZVEZDA.
NAJŠIRE OSNOVE NAŠE LIČNOSTI ODREĐENE SU GODINOM ROĐENJA,
KOJE SU USLOVLJENE AKTIVNOSTIMA SUNCA
NJIH OPISUJE KINESKI ZODIJAK
UVEK GA TREBA KOMBINOVATI SA ZAPADNIM ZODIJAKOM
KOJI POKAZUJE KAKO SMO USLOVLJENI GODIŠNJIM DOBOM, DANOM I ČASOM ROĐENJA.
TIME SU OBUHVAĆENI SVI CIKLUSI I RAZMERE PROSTORVREMENA KOJI NAS SAČINJAVAJU.
*****************************************************************
**********************************************************
STARI EGIPAT
Ljubinka Radovanović: VELIKA JEDNAČINA
Mit i simbolika Starog Egipta prema učenju R. A.Swaller de Lubicz-a
TAČNIJE: KNJIGA O RAĐANJU DUŠE U DAN
DREVNI EGIPATSKI KNJIŽEVNI SPISI
RAZGLEDAJTE KEOPSOVU PIRAMIDU IZNUTRA
(KORISTEĆI MIŠA I STRELICE)
I UOČITE PUNO TRUDA DA SE NAČINE OBLICI I UDUBLJENJA KOJA NEMAJU NIKAKVE DRUGE SVRHE OSIM DA POSLUŽE KAO LEŽIŠTA NEKIM UREĐAJIMA KOJIH VIŠE NEMA
ENUMA ELIŠ - Sumersko-akadski ep o stvaranju
Prevod sumerskih zapisa o tome kako su vanzemaljski bogovi Anunnaki stvorili crnu rasu ljudi u Africi za rad
Sitchin - Dvanaesti
Planet.pdf
Sumerski zapisi o vanzemaljcima
ISTINA O TIBETU I LAMAIZMU (8.2.2011)
IZ ČASOPISA NEXUS BR. 23
Tibetanske lame uopšte nisu budisti, oni se lažno predstavljaju kao budisti dok su zapravo šamani, demonisti i magijaši kojima je najveća želja da postignu što bolje sledeće rođenje. To je sve u potpunoj suprotnosti sa izvornim Budinim učenjem koje je sačuvano u palijskom kanonu. Upravo zato Iluminati (i njihovi masoni) predstavljaju tibetanske "budiste" kao jedine prave budiste i Dalaj Lamu kao jedinog pravog predstavnika budizma u
svetu. To je sve prevara i laž koja ima za cilj poništenje pravog budizma i Budinog pravog učenja zato što ono na najbolji mogući način ukazuje na praksu probuđenja čovekovog od svih uslovljenosti ovoga sveta. To je trn u oku Jezuitima koji preko masona vladaju svetom putem svih mogućih uslovljavanja ljudi.
Budino učenje o probuđenju je njihov najveći neprijatelj.
Zato im je Dalaj Lama najveći prijatelj.
http://www.westernshugdensociety.org/
U tibetanskoj "budističkoj" tradiciji postoji nekoliko individualaca (Tilopa, Naropa, Milarepa) i dela (Mahamudra, Bardo thodol - Knjiga mrtvih) koji dostižu najveće vrednosti budizma, ali danas od toga nema ništa na Tibetu. Samo šamanistički rituali koji se svode na beskrajno mantranje i obrtanje čegrtaljki, sve u nadi boljeg rođenja. Možda će neko reći da je mahajana budizam viši oblik i nastavak Budinog učenja, ali nije tako. Pre svega, sam Buda je, kada se pažljivo čita, rekao sve što mahajana pokušava da kaže. Nagarđuna, koji se smatra osnivačem mahajane (mada on nije ništa osnivao) samo je detaljnije osvetlio suštinu Budinog učenja, onog koje je sam Buda izneo, ali se nakon vremena (posle 500 godina) zagubilo u formalnostima. Suština je sámo buđenje i utrnuće. Ono podrazumeva da je samsara nirvana i da ništa nije odvojeno, da mi to već jesmo, samo treba da se probudimo u tome što jesmo, ne da nešto novo postajemo. To podrazumeva sam pojam buddhi (buđenje) i nibbana (utrnuće, prestanak iluzije). Ali Buda je znao da je um sposoban da lažira apsolutno sve, pa i takav uvid, samo buđenje, tj. ishod svakog procesa. Kao u hipnozi čovek sebe može mentalno da ubedi da je već svestan. Da ne bi došlo do takvog lažiranja rezultata probuđenja, Buda nije mnogo govorio o rezultatu, izbegavao je sve metafizičke diskusije i odgovore, već je uvek naglašavao samu praksu i disciplinu sa kojom se istinski postaje probuđen. Tako je ljudima učinio bolju uslugu. To je učinio i Nagarđuna, samo je jače osvetlio tu suštinu u samom Budinom učenju koje je zapisano u palijskom kanonu. Ništa više od toga. Ali kao što uvek biva sa nekim izvornim učenjem, i to se vremenom menjalo i okrenulo na sasvim drugu stranu tako što su i Nagarđunu počeli da tumače svi kako su znali. Tako su došli do potpunog lažiranja ishoda duhovnog napora, do ubeđenja da je ishod već prisutan i da ne moramo ništa da radimo, možemo da se opijamo i seksamo - samsara je već nirvana i budina priroda je već u nama. Tako je nastala mahajana kakvu danas imamo i kakvu nam nameću Iluminati koji drže svet pod hipnozom. Simulakrumima i simulacijama svih ishoda. Tako se ljudi održavaju u snu u kome sanjaju da su budni.
Um ima tešku sklonost da svaku simulaciju doživljava kao samu stvarnost.
Zapravo, sam um je sposobnost simulacije realnosti u našoj glavi.
Zato njime možemo da zamišljamo i osmišljavamo realnost iz svih mogućih aspekata, nezavisno od vremena i prostora.
Zato Iluminati svu realnost svode na simulaciju realnosti.
Tako proizvode inflaciju uma koja javu i san pretvara u jedno, u stanje nevidljivog ropstva.
*****************************************************************
Umesto knjiga i rada na sebi, neki piju droge
Najnoviji metod držanja ljudi pod hipnozom je prešao u postmodernu paradigmu još sredinom 20-tog veka, uvođenjem psihodeličnih droga.
Droge ne menjaju čoveka u "viša stanja svesti". Samo mu daju privid u ta stanja. Suštinske i trajne promene u višu svesnost čovek dostiže samo radom na sebi, a taj rad su detaljno još davno opisali Patanjđali i Buddha. Tim radom na sebi čovek sam postaje to više stanje svesti. Nisu iskustva viših stanja svesti, stečena na bilo koji način, sama po sebi cilj, nego sam rad na sebi donosi trajne promene u čoveku koje daju onu zrelost koja stoji iza tog "višeg stanja" svesti i omogućava je.
Droge samo daju vantelesna iskustva i kratak boravak u astralu ili hiperspejsu (kao DMT) i nakon toga čovek ostaje u lažnom uverenju da je postigao cilj bez truda. Jeste nešto video, ali kao turista, ne kao domaćin u tom višem stanju svesti.
Na početku ovog dokumentarca se i govori da DMT donosi iskustva koja su "ista kao ona koja se postižu u izmenjenim stanjima svesti kroz meditaciju i askezu." Zašto ih onda ne postignu na taj način, zašto koriste hemiju kao prečicu? Zato da bi se izbegao rad na sebi i preskočila etika koja je uslov za pravu meditaciju, jer upravo taj rad je ono što istinski menja čoveka iz nesvesnog u trajno svesno i duhovno biće, a ne sámo psihodelično iskustvo "višeg stanja svesti".
U tome i jeste cela obmana: predstavlja se da je "više stanje svesti" samo gomila fantastičnih vizija i osećanja za vreme tripa i da je to cilj sam po sebi, pa je svejedno kako se postiže. Nameće se zaključak da je i bolje ako je to lako pomoću droge, nego teško pomoću tradicionalnih duhovnih metoda, joge i meditacije - koje jedine trajno menjaju čoveka u skladu sa višim stanjem svesti.
I to je još jedna laž onih koji
falsifikuju drevnu baštinu čovekovog probuđenja:
tradicionalne
jogičke i budističke prakse meditacije uopšte nisu teške, niti su
zastarele niti su neprikladne za savremenog čoveka. Naprotiv. Svako ko ispravno
krene putem tradicionalne meditacije doživljava takva blaženstva i uvide da
nikada ne bi poželeo da ih zameni sa iskustvima koje donose droge.
Sve psihodelične droge popularišu oni koji rade na očuvanju ljudi u iluzijama. Za razliku od crkve i naučnika koji na grube načine onemogućavaju ljudima uvid u Stvarnost, lažiranjem Stvarnosti ili sprečavanjem pravog znanja, ovi to čine tako što daju privid lakog uvida u Stvarnost prostim gutanjem psihodelične supstance. Isti cilj, samo nova i savremenija taktika. Ili da kažemo: postmoderna taktika: evo vam mrvice Stvarnosti koju ste tražili, to je to, sad znate, samo ostanite isti, ne morate više da tražite Stvarnost.
Važno je samo preskočiti stare učitelje i pravi rad na sebi koji transformiše čoveka da bude Stvarnost koju traži spolja, i dati ljudima novu pilulu.
Uvek plavu, naravno, koja izgleda kao crvena.
Najveći domet održanja ljudi u iluzijama je u tome da im se pruži uvid u Stvarnost, da je gledaju licem u lice, a da pri tom ostanu u neznanju, da oni sami ne budu ta Stvarnost - koja u suštini i jesu.
Suština iluzije jeste da Stvarnost izgleda spolja i da nekim sredstvom treba doći do nje, neuviđanje da ona već Jeste kao samo postojanje i da ništa osim nje ne postoji.
Najviša Božanska Stvarnost je čovekova suština.
Čovek ovde postoji da bi je aktuelizovao na sve najfinije načine.
Zato je suština svake iluzije i ropstva ljudi u tome sa budu onemogućeni da aktuelizuju tu svoju Božansku Stvarnost.
To onemogućavanje zapravo čoveka prisiljava da je jače i detaljnije aktuelizuje.
Redovna iskustva pod uticajem ayahuasco droge je susret sa zmijskim, reptilskim demonima i greysima, njihovim klonovima koji .
Čak i tako dobar istraživač kao što je Graham Hancock širi dezinformacije o tim iskustvima u svojim predavanjima koja su inače puna dobrih i tačnih zapažanja. On žali što ga greysi nisu pokupili za vreme jednog tripa. Kao da mu nisu poznati izveštaji Williama Coopera, Phila Schneidera, Barbare Bartholic i dr.Karle Turner o monstruoznoj pozadini tih vanzemaljaca. Možda zato što su svi oni pobijeni jer su iznosili te informacije, a on slobodno drži predavanja u kojima populariše ono što su ovi osuđivali.
*****************************************************************
NARUČIVANJE KNJIGA :
Naručivanje knjiga sa Amazona u Srbiji
*****************************************************************
NAUČITE SANSKRIT NA VREME
AKO ŽELITE DA ZNATE SRPSKI
Gramatika i
pravopis na srpskom
REČNIK SRODNIH SANSKRTSKIH I SRPSKIH REČI
NAUČITE SVOJ JEZIK DA BISTE ZNALI DA MISLITE I OSMIŠLJAVATE ISPRAVNO I TAČNO.
SAMO NA NAŠEM MATERNJEM JEZIKU NAŠE MISLI SU ZAISTA NAŠE.
SEBE POČINJEMO DA GUBIMO ZABORAVOM SVOG JEZIKA.
SAMO SVOJIM JEZIKOM IZRAŽAVAMO SVOJE MISLI I OSTAJEMO SVOJI.
POROBLJAVANJE UVEK POČINJE NAMETANJEM TUĐEG JEZIKA, A ZATIM I TUĐEG MIŠLJENJA.
MISLIMO POMOĆU JEZIKA, DA BISMO ZNALI DOBRO DA OSMIŠLJAVAMO,
MORAMO ZNATI KAKO JEZIK NASTAJE, RAZVIJA SE I GDE SU MU GRANICE.
DA BISMO TO ZNALI, MORAMO GA CELOG DOBRO POZNAVATI.
ŠTO SE TAČNIJIM JEZIKOM IZRAŽAVAMO, TO SU NAM I MISLI ISPRAVNIJE.
KADA BUDEMO DOBRO I TAČNO OSMIŠLJAVALI, TADA ĆEMO ZNATI I GDE SU GRANICE MISLI.
UM SE SASTOJI OD MISLI. ROPSTVO I SLOBODA SAMO SU MISLI.
ONO ŠTO NAS POROBLJAVA, TO NAS I OSLOBAĐA.
KO NE ZNA SVOJ JEZIK, NE ZNA NI GRANICE MISLI.
KO NE ZNA GRANICE MISLI, NIJE SVESTAN NI SAMIH MISLI.
ŠTO JASNIJE VIDIMO TE GRANICE, TO JASNIJE VIDIMO I ONKRAJ NJIH,
ONO BEZGRANIČNO.
Ivan Klajn: GRAMATIKA SRPSKOG JEZIKA
Ivan Klajn: REČNIK JEZIČKIH NEDOUMICA
M. STEVANOVIĆ: SAVREMENI SRPSKOHRVATSKI JEZIK
GRAMATIČKI SISTEMI I KNJIŽEVNOJEZIČKA NORMA
REČNIK SRPSKOHRVATSKOGA KNJIŽEVNOG JEZIKA - MATICA SRPSKA
Elektronski rečnik srpskog književnog jezika